Komercijala nije samo puka kupovina i prodaja robe iako je to njena osnovna bit. Da bi se došlo do nabavke određene robe odnosno do prodaje , mora se prethodno otići na mesto gde se mi kao kupac ili prodavac možemo upoznati kako sa robom tako i sa potencijalnim klijentom- saradnikom. Mesta tj. institucije u trgovini ili ti generalno u poslovanju gde se navedene stvari odvijaju predstavljaju sajmove.
Sajmovi su…
Sajmovi predstavljaju manifestacije gde se okupljaju pravna i fizička lica. One spadaju u vrstu izložbenih manifestacija gde se prezentuju najnovija dostignuća iz određene oblasti ili grane, zatim tu se sklapaju poslovi, i široj javnosti se omogućava da direktnim kontaktom sa uzorkom oseti vrednost prezentovane stvari. Sajmovi najčešće predstavljaju fešte koje su praćene šarenolikim zabavnim sadržajima, gde se ponekad dolazi najmanje zbog prezentovane stvari. Uzmimo za primer samo sajam automobila.
Istorijat
Sajmovi su nastali kao konkretna tržišta u antičkim gradovima, na kojima su proizvođači i trgovci za vreme religioznih svetkovina nudili građanima svoje proizvode. Slična praksa je nastavljena i u srednjem veku.U okolini svetih mesta, u vreme crkvenih praznika, trgovci su okupljenom narodu nudili svoju robu, neometani od razbojnika koji su inače u to doba predstavljali glavnu smetnju trgovini. Naziv sajam na različitim jezicima je upravo povezan sa ovim religioznim događajem : služba božja-panegyris (grč.), messe (nem.), foir ( fr.),fair (eng.). Sajmovi ovog doba su predstavljali konkretna tržišta na kojima je izlagana ponuđena roba, a kupoprodaja se odvijala odmah. Jedina sličnost sa danačnjim sajmovima je bila u unapred utvrđenom i svima poznatom kalendaru po kome se znalo kada će tržište biti otvoreno i na kojoj lokaciji. Od 1894. godine razvijaju se sajmovi kakve danas poznajemo. Te godine je u Lajpcigu, jednom od najpoznatijih sajamskih centara tog doba, održan prvi sajam uzoraka. Na manjem izložbenom prostoru su bili izloženi samo uzorci ponuđene robe na osnovu kojih su sklapani kupoprodajni ugovori.. Na taj način , sajmovi postaju polukonkretna tržišta, gde su prisutni samo uzorci a ne i konkretna roba koja je predmet kupoprodaje.Termin sajam danas označava dve pojave:
- Sajam kao specijalizovana institucija za organizaciju privrednih manifestacija
- Sajam kao vrsta privrednih manifestacija koje se održavaju regularno ( u redovnom, unapred poznatom terminu)
Pored redovnih privrednih manifestacija, kao ad hoc priredbe postoje privredne izložbe. Međutim danas sve više postoji tendencija da se sve privredne izložbe ( regularne i ad hoc) posmatraju zajedno, zbog konvergencije koja je prisutna u pogledu organizacije i principa izlaganja na ovim privrednim manifestacijama. Tako je sve češće u upotrebi termin sajam za instituciju koja na određenom lokalitetu organizuje privredne manifestacije i izložbe ( ili predstava-show) za samu manifestaciju koja je organizovana.
Izložbeni prostor i organizacija
Specijalizovane sajamske institucije profesionalno pružaju usluge organizacije redovnih i ad hoc privrednih izložbi. One planiraju i objavljuju kalendar godišnjih priredbi na sajmu, godinu a ponekad i dve godine u napred. Pogodnost sajamskih institucija kao organizatora ovih velikih priredbi priredbi se ogleda u unapred poznatom mestu i vremenu održavanja izložbe, ambijentu koji je prilagođen velikim izložbama, pratećoj infrastrukturi koja je prisutna na sajmovima i lojalnosti koju ljudi iz branše stvaraju prema ovim manifestacijama.
U organizaciji sajmova je moguće razlikovati spoljni i unutrašnji krug organizacije. Unutrašnji krug oraganizacije čini sama sajamska kuća na čelu sa upravom. Obično su sajamske institucije organizovane po projektnom principu tako da je za određenu manifestaciju zadužen jedan projektni menadžer. On planira koordinira i kontroliše aktivnosti specijlista iz različitih specijalizovanih službi samog sajma kao i davaoce eksternih usluga neophodnih da bi određena manifestacija uspela. Od stručnih službi na sajmovima uobičajene su špediterska služba, služba za aranžiranje i pripremu natpisa, panoa i slikanih plakata, prevodioci itd. Ne smeju se zaboraviti ni usluge sajamskog skladišta bez čega se ne bi ni moglo valjano organizovati sam sajam. Uobičajeno je da uprava sajmova obezbedi prisustvo spoljnih davalaca usluga kojim se obogaćuje poslovni ambijent, kao što su banke, pošta, advokatske kancelarije, marketing agencije i sl. Popred toga za ukupnu ponudu sajmova važne su i turističko ugostiteljske usluge, kao čto su usluge hotelskog smeštaja, organizacije putovanja, iznajmljivanja vozila, usluge restorana raznih tipova i sl.
Sajamske insitucije mogu, zahvaljujući izložbama koje organizuju, imati lokalni , nacionalni ili međunarodni karakter. To u mnogome zavisi od infrastrukture i sajamskih kapaciteta koje jedna sajamska institucija može ponuditi svojim izlagačima.
Osnovu sajamske institucije čini izložbeni prostor. Ovaj prostor može biti : 1.zatvoreni izložbeni prostor ( sajamske hale i paviljoni) i 2.otvoreni sajamski prostor ( betonirani ili nasuti prostor, travnjak, vodene površine). Sajamske hale predstavljaju prostor u kome veliki broj izlagača može imati svoja izložbena mesta ( štandove). Paviljoni predstavljaju pojedinačne prostore namenjene velikim preduzećima ili pojedinim državama kao izlagačima.
Izvori finansiranja sajmova su raznovrsni . Po pravilu, osnovni prihod sajmova predstavlja prihod od iznajmljenog izložbenog prostora. Međutim , u savremenim uslovima poslovanja, usluge koje se pružaju izlagačima predtavljaju potencijalno mnogo značajniji izvor prihoda: uređenje štanda , iznajmljivanje nameštaja, pojedinih uređaja, pružanje komunikacionih i drugih ptt usluga, i sl. Sledeći značajni izvori prihoda sajmova su : zakupnina za prostor izdat spoljnim davaocima usluga, propagandne usluge ( štampanje materijala, pres konferencije), naplata ulaznica od sajamskih posetilaca, vanredni prihodi od ad hoc manifestacija itd.
Značajni sajmovi u svetu i kod nas
U našoj zemlji zasigurno su najvažniji oni sajmovi koji se održavaju u Beogradu i Novom Sadu. Oni su jedini pravi međunarodni sajmovi koji pritom imaju celokupnu prateću infrastrukturu za održavanje jedne takve manifestacije. Beogradski sajam organizuje brojne tematske izložbe međunarodnog karaktera kao što su sajam automobila, knjiga, turizma,…Dok prva asocijacija za novosadski sajam je sajam poljoprivrede koji je i jedini medjunarodni tog tipa. Što se tiče sveta, značajnih sajmova stvarno ima veoma mnogo, na hiljade. Pomenućemo samo neke. Iz domena IT sektora najznačajniji je CEBIT u Hanoveru, dok iz sektora avioindustrije je aerosmotra u Parizu i Moskvi, iz autoindustrije Ženvski i Detroitski auto show..Kao što sam i napomenuo sajamskih izložbi je stvarno mnogo i ne bih da pravim listu jer za to bi mi trebalo puno vremena i prostora.
Expo
Predstavlja naziv za svetske izložbe koje se povremeno održavaju u različitim delovima sveta ( Tokijo, Montreal, Sevilja..) na , za te potrebe, specijalno izgrađenim izložbenim prostorima. Uobičajena praksa je da države grade svoje nacionalne paviljone u kojima se predstavljaju izlagači iz tih zemalja. Ovakve izložbe predtavljaju pregled novih naučnih i tehničko- tehnoloških dostignuća i imaju svoj komercijalni, politički i turistički značaj. Održavaju se uglavnon na svakih 5 ili 10 godina.
Marko Burazor
*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency, Treninzi.rs
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije
Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE
Više informacija na: treninzi.rs@gmail.com – pozovite: +381 64 129 1983
Naši klijenti
