Bilo da smo menadžer ili sarađujemo sa nekom firmom, mi radimo sa ljudima koje nazivamo saradnicima. Kvalitetnih ljudi uvek fali. Često se zapostavlja činjenica da kad kompanije sarađuju jedna sa drugom, da u stvari ljudi sa ljudima sarađuju. Isto tako i u samoj kompaniji. One najuspešnije kompanije odvaja od prosečnih upravo to što imaju najbolje ljude koji vuku napred i čine kompaniju boljom.
Postavlja se jednostavno pitanje kako zadržati prave saradnike (unutar kompanije) pored sebe?
Motivacija
Prvo i osnovno, zaposleni moraju da se osećaju motivisano bilo da je reč o plati kao higijenskom faktoru bilo da je reč o nefinansijskim stimulansima. Namerno sam rekao plata kao higijenski faktor. Zašto? Zato što kad dobijemo I dugo željenu povišicu posle nekoliko meseci mi na to gledamo kao nešto normalno I plata nam više ne predstavlja nešto što nas dodatno motiviše.
Mnogo su bitniji možda nefinansijski aspekti, kao što su: nagrade, čestitanje rođendana, razgovor sa menadžerom, poštovanje…
Uključivanje u donošenje odluka
Jedna od možda najbitnijih stvari kod zadržavanja saradnika I činjenja ih srećnim. Jednom prilikom guru menadžmenta Itzak Adižes je rekao jednu fenomenalnu isitinu: “Ljudi voljno sprovode samo one odluke u čijem su donošenju učestvovali. “
Da li volite da vam neko naređuje? Niko to ne voli. Da li volimo da nas neko pita za mišljenje I da se osećamo kao neko ko je važan I bitan deo tima? Normalno da volimo.
Komunikacija i povratna informacija
Čest problem u organizacijama nastaje usled neadekvatne komunikacije. Gde se neke stvari podrazumevaju i gde nema povratne informacija za ono što je urađeno već se povratna informacija (feedback) daje samo za ono što ne valja. Kako se osećamo ukoliko 10 puta uradimo nešto što je dobro I to se podrazumeva da tako treba, a jedanput napravimo grešku jer smo ipak ljudi I odmah nam se to spočitava I izdiže na neki viši nivo? Odgovorom na ovo pitanje smo dobili I odgovor kako se osećaju naši saradnici.
Sećate se igre gluvih telefona? Kolega i ja smo na jednom treningu koji smo održali u veoma naprednoj stranoj kompaniji, primenili najobičniju igru chineese whipser ili kod nas poznatiju kao gluvi telefoni. Dali smo zadatak jednom od zaposlenih da izađe ispred sale za sastanke gde se održavao trening I da zapamti ono što je pisalo na papiru. Pisalo je 3 kg breskvi 200 din, 2 kg jabuka 150 dinara. On je to zapamtio I preneo kolegi, pa je kolega drugom kolegi preneo….Šta mislite da je rekao poslednji dvadeseti kolega? Kilo nečega.
Ovo je bio jednostavan zadatak sa jednostavnom porukom. Zamislite koliko treba da budemo pažljivi u komunikaciji sa svojim saradnicima I veoma precizni, jer svako ima plus svoju interpretaciju I pored naše informacije.
Marko Burazor
*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency , Treninzi.rs
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije
Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE
Više informacija na: treninzi.rs@gmail.com – pozovite: +381 64 129 1983
Naši klijenti
