Držanje tela predstavlja deo neverbalne komunikacije koji se može zapaziti i pre nego ozbiljni poslovni razgovori uopšte i počnu. Osoba svojim držanjem govori sa kakvim predrasudama ili optimizmom je došala na poslovni sastanak, kakav je tip čoveka, kako prilazi problemu itd. Na slici se može videti držanje koje ima Supermen. To držanje saopštava da sa njim nema šale i da on teži da pravi distancu i istakne svoje moći. Verovatno ste primetili da i policija često tako stoji.
Kad se malo prelista literatura iz ove materije izvodi se zaključak da postoji dva glavna tipa držanja tela tela:
- Zatvoreno držanje
- Otvoreno držanje
Zatvoreno držanje?
Ono se u većini slučajeva manifestuje sklopljenim rukama, prekrštenim nogama i telom koje je u nekim situacijama je blago okrenuto od sagovornika (videti sliku ).
Zatvoreno držanje se javlja kod osoba koje zauzimaju niži hijerarhijski status u kompaniji ili eventualno pate od kompleksa niže vrednosti. Te osobe uvijaju glavu bočno (gestikulacija podređenih) i teže da im telo izgleda manje nego što stvarno jeste (kako bi se predstavili kao manja pretnja). Sa druge strane osobe koje pokušavaju da prikažu gornji deo tela okrugliji tj. zaobljeniji takođe teže da sakriju ruke, jer pate od potisnutog poremećaja ranjivosti. Sve ovo naravno ne mora da bude 100% tačno jer postoji mogućnost da se osoba tog dana nije sredila pa pokušava da sakrije možda nehigijenu ili neku ranu itd.
Koji su razlozi za zatvoreno držanje?
Razlozi koji se često navode za zatvoreno držanje tela su:
- Odbrambeni mehanizam – kad se osoba oseća ugroženo ona prekršta ruke i noge kako bi se odbranila od napada, dok se glava savija i telo smanjuje kako bi bilo manje meta u odnosu na onog s kime se vode razgovori. Opet s druge strane zatvoreno držanje može značiti da je osoba samoodgojena (siroče).
- Sakrivanje – pojavljuje se kod osoba koje sakrivaju nešto što druga strana ne treba da vidi, dok skretanje glave kako ne bi bilo kontakta licem u lice se teži prikriti izraz lica tj. da li se toj osobi nešto sviđa ili ne sviđa.
- Hladnoća – često je hladnoća uzrok zatvorenom držanju tela.
- Opuštanje – kao i kod hladnoće do zatvorenog držanja tela može doći takođe usled nenamernog postavljanja u položaj opuštanja tela.
Otvoreno držanje?
Ono se uglavnom prepoznaje kad osoba drži raširene ruke, nije prekrstila noge i dlanovi su otvoreni tokom komunikacije (videti sliku ). Ako su ruke stoje opuštene sa strane, to isto predstavlja znak otvorenosti, pristupačnosti i jednostavno daje signal za početak komunikacije.
Koji su razlozi za otvoreno držanje?
Razlozi koji se često navode za otvoreno držanje tela su:
- Privhatanje – kad su ruke sa strane i dlanovi postavljeni iskošeno (na nož) to se može smatrati kao briga za tog nekog, ako su pri tom i pokreti spori može se protumačiti i kao naklonost prema tom nekom.
- Pasivna opasnost – ponekad sa širom otvorenim grudima i pogledom na drugu stranu osoba šalje poruka ’’slobodno me naciljaj i udari što jače ne plašim se ’’
- Agresivnost – ukoliko je telo otvoreno, a pesnice stisnute to se može protumačiti kao spremnost za borbu. Iako je telo otvoreno postoji tenzija i agresija u toj osobi. Sve to dobija na još većem značaju ako su osobe veoma blizu.
- Opuštanje – osoba se oseća na taj način komforno, opušteno i oseća se prijatno.
Kod žena je veća verovatnoća da ukoliko osoba ima otvoreno držanje dok sedi da osobu sa kojom priča simpatiše ili da imaju pozitivno mišljenje o njoj, dok ako je slučaj o zatvorenom držanju, veća verovatnoća je da je indiferentna prema toj osobi i da je ne simpatiše preterano.
Ono što su mnogi naučnici iz ove oblasti zaključili, a sadržano je u dve konstatacije glasi:
- Osobe sa otvorenim držanjem se shvataju kao mnogo pozitivnije od onih sa zatvorenim držanjem.
- Osobe sa otvorenim držanjem imaju mnogo veću ubeđivačku snagu od onih sa zatvorenim držanjem.
U navedenim konstatacijama se može zaključiti da osobe sa otvorenim držanjem su mnogo bolje prihvaćene i u društvu i u poslovanju. Treba poći od sebe i postaviiti pitanje:’’Da li više volimo nekog ko nam širom otvorenih ruku prilazi, ili nekog ko je nevoljan da komunicira sa nama i sve nas nešto analizira?’’
Članak je deo knjige Neverbalna komunikacija (Naučite jezik kojim ceo svet govori)
Marko Burazor
*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency , Treninzi.rs
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije
Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE
Više informacija na: treninzi.rs@gmail.com – pozovite: +381 64 129 1983
Naši klijenti
