Kad pričamo o brendovima uglavnom prvo što nam padne na pamet je da je brend ili proizvod ili kompanija. Priznajte prvi sinonimi su Apple, Nike, Toyota, patike ”starke” itd. Brend nisu ipak samo provizvodi i kompanije već i ljudi. Poslovni ljudi koji su sinonim za uspeh i koji se izdvajaju iz mase, drugačiji su. Lični brend je sličan kompanijskom brendu, gradi se da bude prepoznatljiv I da se razlikuje od drugih. Džek Traut je nazvao svoju knjigu Differentiate or die, misleći da je u poslovnom svetu neophodno da budemo drugačiji na tržištu ili ćemo nestati, a Džek je čovek koji je utemeljio termin brending.
Prva asocijacija kad je u pitanju osoba koja poseduje jak lični brend je za mene bez konkurencije Ser Ričard Branson. Čovek koji je sve samo ne običan lik. Upravo ću uzeti njegov primer kako bi videli šta to čini njegov lični brend. Šta on to poseduje pa se odvaja od drugih?
Harizma
U literui se harizma često definiše kao mešavina samopouzdanja, čvrstog stajanja na zemlji i šarmantnosti. Postoje razne definicije, ali šarmantnost se u većini pominje kao glavni sastojak. Nekima harizma jednostavno stoji I to ne može da se nauči. Ričard Branson u svakom javnom nastupu I gde god se pojavi, čini da su neke stvari prirodne, lake. Od vožnje balonom na helijum, do oblačenja u kostim I vratolomijama na Tajms Skveru, njemu to aposolutno sve stoji, harizma ga nosi.
Vizija
Vizija je veoma bitan deo Ričardove biografije. Oduvek je želeo da napravi nešto bitno, u tome je imao podršku roditelja. Prvo je pokrenuo časopis Student sa kojim je ušao u svet bitnisa, iako vrlo mlad. Iz crkve gde je držao časopis pokrenuo je svoju prvu trgovinu pločama. Oglašavao se u svom časopisu. Intervjuisao I mnoge značajne ličnosti, jedna od njih je bila I Mik Džeger. Prodavnicu ploča je nazvao Virgin, zato što je smatrao da je nov, nevin u tom biznisu. Virgin do dana današnjeg mu postaje I ostaje simbol njegovog ličnog brenda.
Otvorenost
Naučno je dokazano je da su otvoreni ljudi percipirani kao pozitivniji I da ljudi vole da sa njima sarađuju. U svojoj knjizi Ništa nije nemoguće, Ričard opisuje situaciju gde on žuri na bitan sastanak I već vidi da kasni, a neotesani taksista ne zatvara usta. Taksista je bio uporan da baš on treba da sasluša njegovu demo pesmu I pored sve žurbe, ser Ričard je bio otvoren da mu da čuje delo jednog taksiste. Nije se pokajao što mu je dao šansu. Demo pesma je bila delo bubanjara I taksiste I vrlo brzo je postala mega hit, pesma se zvala In the Air tonight. Dosadni taksista, bubanjar se zvao Fil Kolins.
Ljudskost
Svaki put kad ser Ričard dođe u upravnu zgradu svoje kompanije, ističe da ima ritual da obiđe sve zaposlene I da se rukuje sa ljudima. Kako on kaže, to njemu lično puno znači jer želi da pokaže da je svaki zaposleni podjednako bitan I da je on tu za svakog. Da vlasnik, direktor nije nedodirljiv I za njega nije napravljen poseban lift kao što su imale neke kompanije. Kad je kriza došla 2008, upravo te koje nisu imale kontakt sa običnim čovekom su prve propale.
Tekst objavljen u magazinu Profit broj 84
Marko Burazor
*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency , Treninzi.rs
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije
Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE
Više informacija na: treninzi.rs@gmail.com – pozovite: +381 64 129 1983
Naši klijenti
